Уснуо у Господу Епископ ваљевски Милутин

Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском, обавештавамо јавност да се у протеклој ноћи у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду, упокојио наш драги духовни отац, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, после краће болести изазване корона вирусом. Нека му Господ подари Царство небеско и вечан покој!

Датум и време сахране биће накнадно објављени.

Епархија ваљевска

Животопис блаженоуснулог епископа ваљевског Милутина

Епископ Милутин (Кнежевић) је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић).

На крштењу у манастиру Пустињи добија име Михаило. Основну школу је учио у селу Поћути. Са 14 година одлази у манастир Каону где бива искушеник до 26. октобра 1963. године, када од тадашњег Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића), братанца Светог владике Николаја Лелићког, прима монашки постриг у манастиру Петковици, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру је рукоположен у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.

Митрополит Порфирије: Пробудимо у себи веру, а онда ће ојачати и нада

Његово Вископреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије началстовао је 29. марта 2020. године, у недељу четврту свете Четрдесетнице, светом Литургијом у параклису Светог Саве на Светом Духу.

У беседи после читања одељка из Јеванђеља по Марку, Митрополит је између осталлог истакао:

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Поводом најновијих препорука Владе Србије да се у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19 ,,верски обреди у верским објектима и на отвореном простору врше без присуства верникâ”, уз образложење да је циљ препорукâ безбедан начин вршења богослужења и заштита здравља становништва и истовремено омогућавање несметаног вршења богослужења, обавештавамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да ће Српска Православна Црква применити ове препоруке, као што је то већ учинила у оним државама српске дијаспоре и региона где су овакве мере заштите донете пре неколико дана. Црква неће прекидати служење свете Литургије нити престати да причешћује вернике јер је то ствар око које се не може расправљати: она представља основу наше вере у Бога Живога. То конкретно значи да ће се у храмовима у току богослужења налазити свештеник (или свештеници) са ђаконом, појцима и црквењаком (како је где потреба и прилика).

Српска Православна Црква увек уз свој народ

Различите човекољубиве делатности Српске Православне Цркве у ванредној ситуацији