Патријарх српски Иринеј (1930-2020)

Ко верује у Мене, иако умре, живеће (Јн. 11:25)

Нови посленици у Винограду Господњем у Далмацији

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је 22. новембра 2020. године свету архијерејску Литургију у шибенском Саборном храму.

Свето сабрање посебно су увеличале духовне радости када је ђакон Миленко Лошић рукоположен у свештенички чин, а ипођакон Лазар Пријић у чин ђакона. Владика је од срца честитао њима и њиховим породицама и пожелео да успешно и богоугодно обављају службу која им је поверена. -Данас смо рукоположили оца Миленка који је већ дуго овде са нама и који ће остати као свештеник овде у Шибенику, а ја му желим све најбоље и да се испуни оно што смо прочитали у светим молитвама, да до краја добру трку истрчи и наследи Царство Небеско. Исто тако, имали смо рукоположење оца Лазара који је, као и отац Миленко, Далматинац из околине Книна и њему такође желим да се труди као човек и да испуњава заповести Божје и да обојица на многа и блага лета служе Господу и нашем народу, поручио је владика Никодим.

ТВ Храм: Земља живих - Прва борбена линија

ТВ Храм, Обећана земља - Прва борбена линија, аутор и водитељ емисије: Дејан Стојадиновић

Најлакше је пасти. Сви ми падамо мање или више у грех и зло, али је најтеже устати. Направити покрет на горе, на боље, одупрети се злу. Они су ти, који су свој грех, свој пад увидели и који су устали против њега и против зла. Молитва, рад, љубав у заједници, непрестана борба са искушењима и вера и нада у Господа Исуса Христа њихово су најаче оружије у борби против једног од највећег зла данашњице а то је зависност. У новом издању емисије Обећана земља, представићемо Вам терапијску заједницу „Земља Живих" у Ченеју, чији штићеници кроз рад на њиви у пољу и са животиња, које негују, кроз молитву, кроз послушање и љубав међусобну, воде борбу на првој борбеној линији данашњице са свим облицима зависности. Они поред осталог сведоче и о томе, како је и зашто рад са земљом и природом, однос са животињама и биљкама у пољопривредној произвидњи, заправо однос са Богом Творцем, однос са самим собом. Христос васкрсе!

Епископ бачки др Иринеј: Беседа изговорена на светој заупокојеној Литургији над одром блаженопочившег Патријарха српског Иринеја у Спомен-храму Светога Саве у Београду, 22. новембра 2020. године

Драга браћо и сестре! Одлуком Светог Синода и благословом његовог председника, Високопреосвећеног владике Хризостома, као и администратора ове, сада упражњене, Архиепископије београдскo-карловачке, Преосвећеног владике Јована, и осталих, овде сабраних, у Христу браће архијереја, пада ми у дужност да овим тужним и, у исто време, радосним поводом упутим неколико само речи прикладних за овај тренутак.

Ми смо у данима када се у свету говори, виче и кличе, пише и објављује о миру можда више него у свеколикој досадашњој историји човечанства укупно узетој. А опет, у ове наше дане, мир спољашњи, – то значи мир као одсуство ратовања, војевања, страдања, – а поготову мир унутрашњи, мир духовни, као да никада није био удаљенији од човечанства, па, нажалост, и од нас православних хришћана. Зашто је то тако? Зато што људи заборављају основну истину да је мир међу нама и у нама немогућ ако нема мира нâс са Сâмим Извором мира – са Живим Господом, Јединим Човекољупцем. У светоме Јеванђељу главна Личност је Господ Христос, Оваплоћени Бог, Бог Који је сишао у наш свет да нас узведе не само на виши ниво постојања него у један сасвим нови начин постојања – у стање спасења, обожења, охристовљења, вечнога живота, вечне радости и вечне заједнице са Оцем небеским – кроз Њега, Распетога и Васкрслога Господа, и у благодати Светога Духа Његовога. Зато је Он од богонадахнутих писаца, светих јеванђелиста, светог апостола Павла и свих осталих новозаветних писаца назван Мир наш, а проречен је већ у Старом Завету као Кнез мира.

Добри пастир Карловачког владичанства

Поводом тридесет година од упокојења Епископа гоњокарловачког Симеона (Злоковића), са благословим Његовог Преосвештенства Епископа гоњокарловачког г. Герасима, издавачка установа „Мартириа“ објавила је монографију под називом „Добри пастир Карловачког владичанства – Симеон Злоковић 1911-1990“, аутора ђакона Будимира Кокотовића. 

Обим дела „Добри пастир Карловачког владичанства – Симеон Злоковић 1911-1990“ је преко 500 страна, Б5 формата, у тврдом повезу са преко 100 фотографија из живота владике Симеона, које је аутор пронашао у рушевинама старог Владичанског двора у Карловцу, који је миниран 25. децембра 1993. године. Рецензију је извршио протојереј-ставрофор Симо Вишекруна, дугогодишњи секретар Епархије гоњокарловачке и сарадник блажене успомене владике Симеона.