Интервјуи

Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи

Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић.

Патријарх Иринеј: У Црној Гори Цркви горе него под Османлијама, а Србима него у НДХ

Патријарх Српске Православне Цркве г. Иринеј оцијенио је у ексклузивном разговору за „Дан“ да је положај Цркве у Црној Гори данас гори него у вријеме окупације Османлија, док је положај Срба као у вријеме озлоглашене фашистичке Независне државе Хрватске (НДХ).

Патријарх је коментаришући честе негативне поруке државних званичника према Митрополији црногорско-приморској, те најава да би држава могла да одузме Православној Цркви имовину, односно цркве и манастире, оцијенио да је то незамисливо у 21 вијеку. -Читајући нешто о том питању и проблему, увиђам да је то незамисливо у нашем времену. Да су то радили Турци или усташе у своје вријеме, то би се могло разумјети и схватити. Али да се то ради у времену мира и слободе, у времену када владају принципи закона и законитости, то је апсолутно неприхватљиво, не само за Европу него и за Азију, казао је Патријарх за „Дан“.

Пола века свештеничке службе митрополита Амфилохија

Митрополит Амфилохије: Сусрет са грчким старцима било је спасење за мене

Поводом великог јубилеја 50 година од када је рукоположен у чин јеромонаха, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у интервјуу за Радио Светигору на празник Светог Прокопија говори о свом рукоположењу на тај дан, сусрету са Грчком, пастирском искуству, првој парохији, сусретима са великим грчким оцима и проповедницима тога времена касније препознатим као Светим старцима, познанствима са људима попут Александра Солжењицина... Интервју можете прочитати на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Епископ Херувим: Вуковар заслужује да живи у миру

Разговор са Епископом осечкопољским и барањским г. Херувимом

Шта је обележило првих месец дана од како сте на челу Осечкопољске и барањске епархије?

-У тих месец дана епископског рада упознавао сам се са проблемима и тешкоћама са којима се наш народ сусреће, како духовним тако и животним, који су увек актуелни у животу сваког човека и сваког хришћанина појединачно. И сами знате да је живот овде веома тежак, и сусрећемо се с разним проблемима, али вера у Бога и Цркву даје нам гарант живота и опстанка на овим просторима.

Епископ Иларион: Трудимо се да живимо јеванђељски!

Интервју Епископа тимочког г. Илариона за интернет страницу Епархије ваљевске

Прослава празника Светог оца Јустина, 14/1. јуна 2018. године Господње, у манастир Ћелије довела је више архијереја, свештеника, свештеномонаха и поклоника са разних православних простора. Међу њима, први пут на свом пастирском путу,  Епархију ваљевску походио је и Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион (Голубовић). Какво духовно искуство представља поклоњење Авиним моштима и боравак у светињи у којој је он годинама служио, у чему се огледа актуелност личности и дела ћелијског богомудраца и шта је најважније за наш живот у вери Христовој, неке су од тема о којима је епископ Иларион говорио за веб сајт Епархије ваљевске.

Епископ бачки Иринеј: О православно-римокатоличким и унутарправославним односима

Интервју за „Политику”,  дат г-ђи Јелени Чалији

1. Колико се сусрети поглаварâ и високих званичника православних помесних Цркава одражавају на односе СПЦ и Ватикана, али и на односе са суседном Римокатоличком Црквом у Хрватској?

Чини ми се да је потребно најкраће упознавање читалаца са нововековном историјом таквих сусрета на највишем међуцрквеном нивоу, њиховог значаја и њихових последица. Наиме, 1965. године, патријарх цариградски Атинагора I и папа римски Павле VI заједничким документом су укинули узајамне анатеме из 1054. године. Са римокатоличке стране био је то одраз духовне климе и оптимизма који је у време Другог ватиканског сабора владао у погледу екуменских кретања и амбиција. Патријарх Атинагора, пак, као први по части међу поглаварима Православних Цркава, такође је имао жељу да са мртве тачке покрене дуготрајни процес помирења између две највеће хришћанске породице. После њих су уследили релативно чести сусрети цариградских патријараха, а потом и других православних првојерараха, са римским папама, посете папâ појединим православним земљама и слично. Рекао бих да је овај део међусобних сусрета и сарадње на највишем нивоу заокружен и запечаћен заједничком изјавом папе римског Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила, у Хавани 2016. године.