Култура

Мит о Ватикану

Бенјамин Левен, Лукас Вигелман (приређивачи), Мит о Ватикану (Mythos Vatikan von Benjamin Leven und Lucas Wiegelmann (Hrsg.),Herder 2019

Ватикан је јединствен. Ни у једној другој светској религији не постоји слична установа која на једном месту обједињује духовност и моћ, небеско и замаљско. Многе легенде попут дивљег бршљана пуштају своје изданке око Ватикана. Ватикан поседује аутономну државну територију и под својим сводовима чува небројена уметничких дела која припадају наслеђу човечанства. Папе су с Куријом, у току протеклих миленијума, саздали установу која је постала узор другим организацијама.

Марен Р. Нихоф: „Филон Александријски. Интелектуелна биографија”

(Maren R. Niehoff, Philon von Alexandria. Еine intellektuelle Biographie,Tübingen 2019)

Филон из Александрије  - Φίλων, латинизовано Philo Alexandrinus или Philo Iudaeus; јеверејски Yedidia (Jedediah) HaCohen ידידיה הכהן; * рођен око 15/10. пре Христа.; † умро око 40 после Христа - оставио једно од најопсежнијих и најсвестранијих дела антике, које осветљава јлинистичко јудејство, рано хришћанство и другу софистику.

Ипак су његова личност и интелектуални развој остали тајновити, јер је податке о себи врло ретко давао. Марен Р. Нихоф анализира његов плодни Œuvre у погледу у једном једином историјски фиксираном догађају у његовом животу, као предводника јеврејске мисије код римског цара Гаја Калигуле. Те римске године маркирају биографски и духовни заокрет. У Александрији је Филон био у јеврејској заједници у служби, узимајући живо учешће у дебатама о тачном смислу библијских текстова, примењујући методе егзегезе Хомера и решавајући текстуалне проблеме кроз платонске алегорије.

И кад ме не буде више

И кад ме не буде више
сунце ће нову зору будити
и зора ће у дан процветати,
да живот испуни све
и радост и лахор и руже те.

Ово је Србија!

У продукцији КУД "Батајница" из Србије и СКУД "Опленац" из Канаде, настао је потпуно јединствен музички поздрав током трајања ванредне ситуације у целом свету.

Под паролом "Снагом српске традиције, заједно", уметнички руководиоци, кореографи, свирачи, певачи и играчи - фоклораши Културно-уметничких друштава из 18 земаља света извели су на посебан начин песму "Ово је Србија" аутора Николе Грбића.

Интернет страница “Православља” у новом руху

Благословом главног и одговорног уредника „Православљаˮ – новина Српске Патријаршије, протођакона др Дамјана С. Божића, у пасхалној радости редизајнирана је и проширена интернет страница „Православљаˮ (http://pravoslavlje.spc.rs). У циљу што успешнијег мисионарског деловања од празника Светог Василија чудотворца Острошког интернет страница „Православљаˮ доступна је у новом руху, с тога надахнути овим великим празником препуштамо се молитвеном заступништву нашем заштитнику Острошком чудотворцу молећи га да управља наше мисионарске кораке.