Нове књиге

Добри пастир Карловачког владичанства – Симеон Злоковић 1911-1990

Поводом тридесет година од упокојења Епископа гоњокарловачког Симеона (Злоковића), са благословим Његовог Преосвештенства Епископа гоњокарловачког г. Герасима, издавачка установа „Мартириа“ објавила је монографију под називом „Добри пастир Карловачког владичанства – Симеон Злоковић 1911-1990“, аутора ђакона Будимира Кокотовића.

Нови број „Свевиђа“ посвећен митрополиту Амфилохију

Из штампе је изашао 123. број „Свевиђа“, гласила Епархије будимљанско-никшићке, који је посвећен блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, који се упокојио уочи празника Светог Петра Цетињског, 30. октобра 2020. године.

На насловној страни је портрет митрополита Амфилохија и ријечи из Посланице Светог апостола Павла Коринћанима: „Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем. Молим вас, дакле, угледајте се на мене“. (1. Кор.4, 15-16).

Епископ Јован (Пурић): Венац живота

Књига Венац живота коју објављује Catena mundi 2020. године, подељена је у два дела, са јасним циљем да покаже да је богословље неодвојиво од начина живота, те зато аутор Епископ Јован (Пурић) и започиње своју студију анализом Беседе на гори. У првом делу књиге налазе се научне студије о догматским и моралним категоријама, а затим су у другом делу донете беседе Епископа Јована (Пурића) из периода архијерејског службовања у Нишу.

Сами појмови вера, нада, љубав иако одмах асоцирају на моралне категорије, ипак су и догматске природе, а одмах упућује на познату Химну љубави Светог Апостола Павла у Посланици првој Коринћанима, гл. 13. Анализа ових појмова, односно стављање у различити контекст – и богословског и опитног – провлачи се, као мотив, кроз цело дело. У свом третману библијских, новозаветних тема, аутор нуди њихову богату богословску, етичку, иконолошку и химнолошку интерпретацију.

Драгомир Сандо: Велики си, Господе!

Драгомир Сандо, Велики си, Господе! И чудесна су дела Твоја, Глобосино д.о.о. Александрија, Београд 2020, стр.145.

Писац овог дела је Драгомир Сандо, професор на Православном богословском факултету у Београду, али ова садржином изванредна књига не разматра питања из педагогике и методике верске наставе што је његова ужа специјалност (професор је и на челу Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке и Епархије сремске), него доноси петнаест приповедања из његове некадашње пастирске службе, која живо илуструју моћ молитве и подвиг хришћанског понашања и у најтежим овоземаљским околностима.

Читаоцу, поготову из Срема, где је професор био парохијски свештеник и духовник, нека имена споменута у књизи биће позната, јер су та лица и сами познавали. У свом предговору професор наводи да имена нису прикривена, замењена, него се износе јавности уз сагласност тих лица – ради дубљег уверења у веродостојност чуда Божјих која су се на њима збила или су својим хришћанским понашањем, трпељивошћу и молитвом надвладали физичке и духовне нпријатеље (прота Сава Банковић).

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Српска Црква и модерна државност

У издању Института за српску културу из Никшића објављена је монографија Српска Црква и модерна државност протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Рецензенти књиге су универзитетски професор др Саво Марковић, правни историчар, и научни саветник др Недељко Радосављевић, историчар из Историјског института из Београда. Монографија је посвећена 800-годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и 800-годишњици од оснивања Епископије зетске (1220-2020).

Књига представља један од плодова ауторовог дводеценијског истраживања државно-црквених односа. Аутор у уводном делу констатује да ”однос Цркве и државе у српској историји, па и данас, представља један од најважнијих и најсложенијих друштвених односа који је имао и има свој нормативни израз у различитим правним системима”. Имајући у виду да се у модерној државности темељ државно-црквених односа утврђује уставом, аутор подсећа да је Свети Сава је у Карејском типику први у нашем народу употребио појам “устав” (”уставац”). Такође, веома је важна констатација да, све до наших дана, питању односа државе и цркава и верских заједница није посвећивана одговарајућа пажња у савременој правној науци на нашим просторима. С једне стране, у времену идеолошких тумачења државе, устава и права уопште, разматрање односа државе и верских заједница није била популарна тема и није завређивала посебну научну пажњу и теоријску разраду. Преко овог питања се у правној науци деценијама само овлаш прелазило, а коментари о томе готово да нису дужи од уставног текста који регулише ову значајну област.