Нове књиге

Саборност XII (2018)

Нови број Саборности - часописа који се на Листи категоризованих научних часописа за 2018. годину, коју је усвојило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, налази у групи друштвених наука - филозофија и теологија, у категорији М51 (водећи часопис националног значаја) - доноси:

Мидић, Игнатије - Основни елементи православне гносеологије, Матић, Златко - Однос Цркве и Свете Тројице у делима Светог Саве, Јевтић, Александар - Да ли је апостол Тома дотакао Васкрслог Христа?, Чиликов, Стоян - Богослужебният чин „Опело на пресвета Богородица“ като част от празника „Успение Богородично“, Убипариповић, Србољуб - „Припремићу светиљку Помазанику моме…“ (Пс 131/2, 17): принос светлости у хришћанском богослужењу, Матић, Златко - Богословље твари у опусу Јозефа Рацингера (папе Бенедикта XVI): хришћанско учење о стварању света пред изазовимa данашњице, Лубардић, Богдан - Међународна Комисија за англиканско‑православни теолошки дијалог (ICAOTD 1973–2018): историја, структура, циљеви, Кисић, Раде - Заједничка изјава Лутеранско‑православне теолошке комисије  - Тајна Цркве: VI Рукоположена служба/свештенство, Јовановић, Стефан - Проблеми и перспективе питања примата у Цркви у делу „Служба љубави“ Пола Мекпартлана, Сандо, Драгомир - Проблем мотивације у (верској) настави, Ивановић, Дарко - Духовни суд Епархије браничевске у XX веку.

Свети Софроније Јерусалимски: Саборска посланица

У децембру 2018. године, у едицији Свети Оци у преводу на српски језик објављен је 11. том - Саборска посланица Светог Софронија Јерусалимског у преводу са изворника. Уводну студију о историјском контексту писања Саборске посланице и сам превод потписује проф. др Радомир Поповић.

Свети Софроније, Патријарх јерусалимски, спада у оне Оце Цркве који су својим животом по вери исповедили и потврдили верност Православљу у најтежим околностима по Цркву Христову. Уз уводну студију, саму Саборску посланицу (превод и грчки текст преузет из PG), Софронијево, не тако опширно, житије у овој једанаестој по реду публикацији, у едицији Свети Оци у преводу на српски језик, донето је према архимандриту др Јустину Поповићу, Житија Светих за месец март, Београд 1973, стр. 195-202.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У децембарском броју Православљa у рубрици Реч две уз насловну страну, објављен је текст уредника новина протођакона др Дамјана С. Божића, Бљесак живота и пламен вере, посвећен блаженоуснулом проти Драгољубу Денису Павићевићу из Чикага.

-Од мале нам је користи што се сада јавно признаје и пише о „организованој непријатељској акцији појединих група са изразито албанско-националистичким и иридентистичким намерама, упереним против слободе, независности и интегритета наше земље. А ти поступци нису почели сада, нити су створени за ову прилику... записао је давне 1980. године тадашњи Епископ рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, у књизи Извештаји са распетог Косова Светом Архијерејском Синоду за САСабор СПЦ 1957–1990, из које нови број Православља доноси одломак.

Покајање, праштање и спасење

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду публиковали су зборник радова са Научног богословског скупа одржаног 21. маја 2018. године у манастиру Покајница, поводом прославе два века оснивања манастира, под називом „Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури“.

Садржај:

Катавасије: Српско црквено појање - нотни зборник

Катавасија (грч. καταβασία – силазак) је песничка форма коју сачињава низ ирмоса чији је задатак да у тематском смислу везују тропаре канона са библијским песмама. Ирмос, тачније његов творац – химнограф – то постиже тако што новозаветни догађај који се празнује настоји да доведе у везу са садржајем библијске песме. На тај начин ирмос служи као образац тропарима који следе, и по напеву и по ритму. Прва од девет песама је химна благодарности коју су појали Мојсије и синови Израиљеви после пролаза кроз Црвено море (2 Мој 15, 1-10). Друга се заснива на Мојсијевој песми пред његову смрт (5 Мој 32, 1-43).

Трећа песма је радосна химна пророчице Ане, мајке пророка Самуила (1 Сам 2, 1-10). Четврту песму представља молитва пророка Авакума који је предвидео долазак Господа на свет (Авак 3, 1-13). Пета песма је молитва пророка Исаије и његова радост због доласка Спаситеља на свет (Ис 26, 9-19). Шеста песма је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седма и осма песма су молитве пуне наде, химна три младића који су чудом остали неповређени у пећи (Дан 3, 26-45; 52-90). Девета је песма хвале Пресвете Богородице (Лк 1, 46-55). Иако се говори о девет песама, у пракси се, међутим, пева осам, с обзиром на то да се друга песма изоставља (осим током Великог поста) због свог тужног и укорног садржаја која као таква не одговара новозаветној радости. На велике празнике катавасија се састоји из понављања почетног ирмоса, док на мање празнике (у ту групу спада и недеља) катавасију чине ирмоси другог сродног или блиског празника. На посведневним јутрењима узимају се само 3, 6, 8, и 9. ирмос последњег канона.