Нове књиге

Златко Матић: Примат римског епископа

Ова монографија настала је као плод докторских студија и ди­сертације, одбрањене 1. јула 2016. на ПБФ УБ. Примарни циљ истраживања је проблем папског примата, али је тиме његова тема истовремено проблематика примата у Цркви уопште. Колико су били битни закључци овог истраживања, кроз које ме је водио ментор, владика браничевски проф. др Игнатије (Мидић), а који су првенствено указивали на неопходност да се богословски промисли примат у православљу, показују и најновија дешавања око додељивања аутокефалије Украјинској Цркви. У данашњем метежу површних новинских чланака и насупрот диригованим романтичарским, социолошким и политичким анализама, ова студија би можда могла да помогне српској јавности да поменутом питању приступи као теолошком изазову.

Нови број часописа „Животворни Источник“

Игуманија Матрона (Брдар): Буди храбра, ја сам с тобом!

„Није ми ништа неодстајало. Била сам срећна у тој кули са дадиљама и васпитачицама. Лепо су се опходиле према мени. Нисам патила за мајком. Отац ме је често посећивао. Сусрети и разговори са њим су били посебни празници за мене. Много сам га волела и осећала сам колико му значим, колико му је важно да будем безбедна. Безбедна је значило срећна. А да ли сам била срећна? Па, нисам знала шта је срећа! Тада сам сазревала, и у мени се нешто будило. Пошто сам живела веома високо, нешто ме је вукло према горе, према небу. Када бих живела у вашем времену, вероватно бих волела да путујем авионом. Да будем што ближе небеским пространствима. Такву чежњу сам имала.”

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У новом броју Православље доноси говор Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија на конференцији поводом 70-годишњице од усвајања Опште декларације о људским правима, одржаној у Бриселу 4. децембра 2018. године на тему Религијска и људска права унутар Европске уније – заједничка одговорност. У организацији Асоцијације Англиканске и Источних Цркава 22. новембра 2018. године Епископ пакрачко-славонски г. Јован одржао је традиционално годишње Константинопољско предавање у цркви Светог Јована Богослова у Лондону. О том догађају пише архимандрит Стефан Поњарац, парох оксфордски.

Лексикографским радом бави се пуне 44 године, током којих је написао укупно 18 енглеско-српско-енглеских речника на готово 15 хиљада страница. Са најплоднијим домаћим лексикографом, за децембарски број Православља, разговарала је Славица Лазић. О „Потирању ћирилице“ пише проф. др Борисав Милошевић, који, између осталог, бележи: -Текст који следи, настао је као резултат забринутог, свесног и рационалног промишљања о континуираном, планском и деценијском потирању и уништавању нашег писма. У тексту су изнети тачни подаци поткрепљени историјском и савременом документацијом...

Александра Гаруновић: Божићне радости

По благослову Епископа сремског Василија, светло дана је угледала књига прича и представа Божићне радости ауторке Александре Гаруновић, професора разредне наставе у Сремској Митровици и наставнице Pравославног катихизиса у Основној школи Бошко Палквољевић Пинки у Сремској Митровици. У свом дугогодишњем раду ауторка се бави се и ваннаставними уметничким активностима припремајући прикладне тематске програме са ученицима поводом хришћанских празника.

Као резултат плодоносног рада и девет укупно изведених дечјих представа у којима се издваја циклус Божићних представа, обрадовала нас је значајна књига по свему запажена, и то у дане пред Рождество Христово.

Златко Матић: Да не буде раздора у Телу - Огледи из упоредног богословља

Збирка изабраних студија из широке и захтевне области упоредног богословља, под називом Да не буде раздора у Телу, намењена је свим читаоцима који желе да се ближе упознају са неким од најважнијих аспеката деликатног односа православне и римокатоличке теологије. У њој су сабрани огледи из упоредног систематског богословља (ктисиологије/космологије, теологије Предања, сотириологије, мистирологије и литургике), који помажу аналитичарима да лакше идентификују поједине кључне разлике источне и западне хришћанске онтологије. Након тог почетног става, лакше је, надамо се стићи до уверења да су те разлике пратиле Цркву Христову од њених почетака, а да нису представљале препреке пуној кинонији свих хришћана. Ако те различитости, које смо желели да представимо у овим радовима без икаквих улепшавања или прикривања, нису биле узрок раскола више од једног миленијума, онда их ни сада не можемо разматрати као узроке деобе, него као комплементарности.