Наука

Свети Герасим и лав

Такву духовну висину беше достигао свети Герасим, да су га и дивље звери поштовале, покоравале му се и служиле му. Велика благодат коју му Бог даде, пројавила се у причи о Светитељу и лаву.

Наш Светитељ се увек иконопише са једним лавом. Због чега? Овај дивљи лав је живео поред преподобног Герасима и чудесно га служио сво време његовог живота. Али, и кад се Светитељ упокојио чудесно га је пратио, и над његовим гробом неизмерно туговао.

Једног дана, док је Светитељ шетао обалом реке Јордана, срео је тога лава. Чим се појавио, почео је да риче и да са великом муком подиже једну ногу. Шта се то беше догодило? Један велики трн се забио у ногу, која је отекла, напунила се гнојем, те лав није могао ни да хода од бола.

Прва недеља Великог поста – Православља

У богатој Светоотачкој литератури период Свете Четрдесетнице се често назива путешествијем. Као што смо кроз припремне недеље, пролазећи одређене врлинске ступњеве, хитали ка узвишеном и светом периоду у коме се сада налазимо, тако се и кроз недеље Великог поста, погружени у молитви и покајању и пролазећи кроз нове духовне ступњеве, савршеном припремом крећемо ка Празнику над празницима који и јесте извор наше Православне вере.

Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године)

Годишње Богу дужно благодарење, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља.

Следећи пророчки изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за Јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис. 41,1), подразумевајући (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (= мноштво) православних, који су у њима, и песме и славословља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да "ходимо у обновљењу живота", и "ако je ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм. 6,4; 2 Кор. 5,17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (= остварење), веле: "Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн. 10,22). Било да je то (зима) духовна, у којој Јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да je то она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожав а телесна чула.

Прва недеља Великог поста - Победа Православља

Данашњи први недељни дан Великога поста назива се Недеља Православља, јер данас прослављамо оне који су се борили за чистоту вере наше, проглашавајући поштовање светих икона неотуђивим њеним делом. Због тога ми кличемо данас: „Пречистоме лику Твоме поклањамо се, Благи“. Поклањајући се светим иконама, ми указујемо част личностима изображеним на њима. Ипак, људи то нису увек схватали, а у VIII и IX веку Света Црква је претрпела огромно гоњење од стране злоумних јеретика када су свети ликови били јавно уништавани, а њихово поштовање забрањивано. Но правда је извојевала победу и поштовање светих икона је поново било установљено на последњем, VII васељенском сабору 787. године.

Свети Теодор Студит: О поштовању икона

Дакле, свака уметничка школа јесте слично изображење (подобије) онога чија је то слика, и она у самој себи подражавањем показује нацрт (тј. карактер) прволика, као што о томе говори искусни у божанским стварима Дионисије (Ареопагит): „Истина се показује у подобију (тј. у свом ликовном облику), прволик — у слици (икони); свако од њих је у свакоме, осим разлике суштине.“

Тако, ко се поклања икони, поклања се ономе кога икона верно показује. Јер се он не поклања суштини иконе, него насликаноме на њој; нити он идентичношћу поклоњења раздељује икону од прволика (архетипа), јер је икона сличношћу изображења идентична са прволиком. Стога и Василије Велики вели: „Царем се назива и слика царева, па ипак нису два цара. Јер се тиме ни моћ (царска) не двоји, нити слава дели. Јер, као што је једно господство и власт (Божја) који нама владају, тако је и славословље које ми узносимо (Богу) једно, а не многа. Јер част слике (иконе) прелази на прволик (прототип).“ Ако дакле, част (која се одаје икони) прелази на прволик, онда почасно поклоњење није једно ово а друго оно, него је једно и исто, као што је један и исти прототип (прволик) којем се одаје поклоњење на икони.

Суботе Великог поста

Свети Оци често упоређују Велики пост са путовањем изабраног народа чстрдесет година кроз пустињу. Знамо из Библије да је, за време овога путовања, Бог чинио чуда, да би свој народ сачувао од очаја и да би му открио свој крајњи план. По аналогији, свети Оци дају исти тип објашњења и за четрдесет дана Великог поста. Иако је његов крајњи циљ Пасха, обећана земља Царства Божијег, на крају сваке недеље Велики пост има специјални „застој" - очекивање тог циља. То су два „евхаристична" дана - субота и недеља, који имају посебан значај у духовном путовању Великог поста.

Светлост Христова просветљује све

Сваки члан Цркве Христове услед греховне бујице овога света која помрачује душе, потребује истинску и суштинску светлост Христову која просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. У Литиргији Пређеосвећених дарова, коју служимо у данима свете Четрдесетнице налази се један  специфичан возглас: Светлост Христова просветљује све. Врло су занимљива тумачења неких Отаца о овом благослову: Неки га доводе у везу са читањем Старога Завета и, по њима, благослов за време читања старозаветних одељака показује да су праоци и пророци били просвећени истом светлошћу Божјом која и данас све просвећује, светлошћу Спаситеља који се јавио свету, а кога су они најавили.