Наука

Владика Николај: Видовданска беседа у цркви Светог Вазнесења у Лондону 1952. године

Рече Господ: Благо онима који плачу, јер ће се утешити... Тешко вама који се смејете сад, јер ћете заплакати.
(Мат. 5, 5; Лк. 6, 25).

Ево дана опевана, ево дана осликана, ево дана оплакана, ево нам опет Српског Видовдана. Чудо како један једини дан може да промени историју и судбу једног народа, па чак и једног континента. Дан Константинове победе над Максенцијем донео је слободу Христовој цркви после 300 — годишњег гоњења и мучења. Дан битке код Поатјеа под Карлом Мартелом спасао је Западну Европу од "потопа аријевског мора". Један дан на Ватерлоу запечатио је судбу Наполеонову и променио ток европске историје. Дан изненадне смрти цара Душана отворио је капију исламској поплави хришћанског Балкана. Видовдан је пак био последњи јуначки отпор тој поплави али и слом последње бране против ње.

Свети Јустин Ћелијски: Тумачење Јеванђеља у трећу недељу по Духовдану

Јванђеље по Матеју зч.18. (6, 22-33)

22-23. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби, тама, колика је тек тама!

То значи ако оптеретиш свој ум бригом о пролазним стварима угасићеш светиљку и помрачити своју душу. Као што здраво око просветљује тело, а кварно и болесно га помрачује, тако и бриге (овога света) ослепљују ум. А када се ум помрачи, помрачује се и цела душа, а с њом још више и тело.

Видовдан

“Ми смо тело од тела, и кост од кости, и дух од духа онога народа, који је после Косова живео на свом огњишту без слободе, у својој земљи под туђином, без земаљског царства и без земаљског сјаја; онога народа који је путовао кроз пустињу ропства без свога Мојсија, но са надом несаломљивом да ће му Бог отаца његових, Бог Немањин и Савин, Бог Стеванов и Милутинов, Бог Лазарев и Милошев, опет даровати земљу обећану”, oдговара Владика Николај на питање чији смо ми народ. Заиста, наш народ се одржао захваљујући цркви, Косову, а кроз дубоко страдање и спознао да је слобода дар Божији, па отуда тако чврсто у свој идентитет уградио и назив: света слобода. Јер, заиста, зар слобода и може постојати без Духа Светога? Зар наша кретања, колико год она била ослобођена ограничења, и колико год она била учестала и удаљена, зар их заиста можемо назвати слободом? Докле год робујемо овом свету и његовим вредностима, можемо ли се заиста назвати слободнима? А, то су наши преци спознали и нама пренели као истину, презревши овоземаљске вредности које су нам наметнуте; свакоме од нас оставили питање: Да заиста знамо шта је света слобода? Да ли се сећамо шта је видовданска етика и за шта су они страдали?

Владика Николај: Косовским јунацима

На Видовдан ове године навршава се равно 550 година од мученичке смрти светог Кнеза Лазара и од Косовске битке. Косово је за наш народ било најпотреснији догађај и најтрагичније надахнуће Оно је српском народу била читава једна вера, читава једна мудрост, и читава једна етика. Вера која је опомињала да Бог влада царствима. Мудрост која је тешила да је зло пролазно као и човек. Етика која је издизала да је боље чист умрети него прљав живети.

Видовданска беседа Светог владике Николаја

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може. Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: „Пред светињом треба ћутати!“ А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.