Преподобна Ангелина - Мајка Небеске доброте и милости!

Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

За разлику од других фрушкогорских манастира чији су ктитори и време оснивања покривени велом тајне, за Крушедол се поуздано зна да су га основали деспот Ћурђе Бранковић, у монаштву назван Максим, и његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.

Благослов Светог Пантелејмона народу Доњег Милановца

Благослов Светог Пантелејмона народу Доњег Милановца
Благослов Светог Пантелејмона народу Доњег Милановца
Благослов Светог Пантелејмона народу Доњег Милановца
Благослов Светог Пантелејмона народу Доњег Милановца

Светом Литургиојом којом је началствовао Епископ тимочки г. Иларион прослављена градска слава у Доњем Милановцу

У уторак, 8. августа 2017. године, у вечерњим часовима свештенство Епархије тимочке на челу са старешином доњомилановачке цркве протојерејем Иваном Милановићем, представницима локалне самоуправе и верујућим народом свечано су дочекали честицу моштију Светог великомученика Пантелејмона, коју је овом приликом на дар  парохији донео високопреподобни игуман манастира Туман отац Димитрије.

Слава манастира Петковице

Слава манастира Петковице
Слава манастира Петковице
Слава манастира Петковице
Слава манастира Петковице

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 8. августа 2017. године, на празник Преподобномученице Параскеве - Трнове Петке, свету Литургију у манастиру Петковици.

На молитвеном сабрању поводом храмовне славе, у присуству многобројног верног народа рудничког краја, Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Милан Савић, јеромонах Мардарије, протонамесници Слободан Радивојевић и Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.