Култура

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У новом броју Православља, новина Српске Патријаршије, читајте:

У рубрици Актуелно, у тексту под насловом „Две деценије од масакра Срба у Старом Грацком“ сећамо се трагичних догађаја од 23. јула 1999. године у том селу код Липљана, када су, и поред присуства међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, припадници тзв. ОВК стрељали на пољу, а потом и масакрирали 14 српских жетелаца само зато што су били православни Срби. Протекло је 20 година од тог страшног злочина који је још увек некажњен.

Још једну суморну годишњицу обележавамо - у тексту 24 године од „Олује др Срђа Трифковић подсећа на коначну фазу прогона Срба са територије данашње Хрватске, а ми исписујемо болне цифре: 280.000 протераних, 2.000 убијених (1.205 цивила, 522 жене, 12 деце), 40.000 објеката попаљено, опљачкано и уништено 78 срушених цркава, 920 уништених споменика...

Слава крушевачких песника

Слава крушевачких песника
Слава крушевачких песника
Слава крушевачких песника
Слава крушевачких песника

Поводом славе крушевачких песника, празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, у цркви Лазарици славски чин предводио је јереј Жељко Марковић кјоји је надахнутом беседом пожелео запосленима у Културном центру успеха у раду, личну и породичну срећу и истакао значај те установе за град Крушевац.

Москва: Нова књига игумана Арсенија „Књига пророка Осије. Коментар“

У Москви ће 2. септембра 2019. бити представљена нова књига доктора богословља, професора Факултета за постдипломске и докторске студије Св. Кирила и Методија, члана Савеза руских писаца игумана Арсенија Соколова „Књига пророка Осије. Коментар“.

Пророк Осија је обављао своју службу у 8. веку пре Христа у трајању не мање од 22 године. Осија је сведок политичког стања тадашњег Израиља који је са свих страна притискала Асирска царевина.

„Српска слава“ у Конаку кнегиње Љубице

У Конаку кнегиње Љубице у организацији Туристичке организације Београда и Музеја града Београда приказан је програм под називом „Српска слава”. Програм „Српска слава” настао је у циљу афирмације српске породичне славе која се од 2014. године налази на Унеско листи нематеријалног културног наслеђа. На почетку програма присутнима се обратио директор Туристичке организације Београда г. Миодраг Поповић који је истакао значај славе за српски народ и похвалио овај пројекат.

У сусрет празнику Богородице Тројеручице

Др Драган Хамовић: Матијина мајка са три длана

Као што је предмет општег дивљења и поштовања, које се не мора и не може често успешно речима изразити, у српској поезији новијег доба, чудотворна икона Богородице Тројеручице била је подстицај за неке од заиста антологијских песама. Мислимо на песме Васка Попе „Хиландар“, Љубомира Симовића „Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској“, као и на „Шапат Јована Дамаскина“ Ивана В. Лалића, као и на песму „Богородица Тројеручица“ Матије Бећковића, писану поткрај седамдесетих година минулог века, којој ћемо овде посветити пажњу, посматрајући је унутар развојног тока њеног аутора:

Помозимо обнову фресака манастира Косијерева

Помозимо обнову фресака манастира Косијерева
Помозимо обнову фресака манастира Косијерева
Помозимо обнову фресака манастира Косијерева
Помозимо обнову фресака манастира Косијерева

У великој светињи Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Косијереву, у току је обнова живописа у цркви Рођења Пресвете Богородице.

Унутрашње зидове храма почетком `70.-их година 20. века осликао је јеромонах Наум Андрић, један од ретких живописаца тог времена, у стилу српског средњовековног фрескописа. Иако уметнички веома лепо урађен, овај живопис је услед влаге, а због коришћења неодговарајуће подлоге и неквалитетне боје, сада веома оштећен.

У спомен на професора Јована Мајандорфа ( умро 22. јул 1992)

Протојереј Јован Мајндорф (17. фебруар 1926. - 22. јул 1992), декан Академије Светог Владимира од 1984 до 1992, професор Историје Цркве од 1959. до 1992, плодан писац и снажан глас Православне Цркве, упокојио се на 22. јула 1992. године.

Протојереј Јован Мајендорф, стручњак светског гласа у области патристике и византијске историје, један од најзначајнијих православних богослова нашег времена, упокојио се после тешке болести 22. јула 1992. године у Монтреалу (Канада) у својој 66-ој години. На последње путовање испратио га је поглавар Америчке Православне Цркве, митрополит Вашингтонски Теодосије, који је чин погребења обавио у капели Свето-Владимирске Духове Академије у Крествуду (Њујорк, САД).