Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана

Пошто свети архиђакон Стефан би камењем убијен од Јевреја, чесно тело његово лежаше на отвореном месту под градом ноћ и два дана: јер беше остављено да га поједу пси, звериње и птице. Али се ништа не косну тела, јер га Господ чуваше. Друге пак ноћи славни законоучитељ јерусалимски Гамалил, који се спомиње у Делима Апостолским (5, 34; 22, 3), који беше почео нагињати вери Христовој и постао потајни пријатељ светих апостола, посла побожне људе да неприметно узму првомучениково тело; и он га однесе на своје имање у село које се по њему називаше Кафаргамала, тојест село Гамалилово, удаљено двадесет потркалишта од Јерусалима. Ту га Гамалил чесно погребе, положивши га у пећини уновом гробу свом. Потом Никодим, кнез јеврејски, који ноћу беше долазио Господу Исусу (Јн. 3, 1-2), престави се плачући над гробом светога Стефана; Гамалил и њега сахрани у исту пећину близу првомученикова гроба. Затим и Гамалил, примивши свето крштење са својим сином Авивом и богоугодно поживевши неко време у хришћанској побожности, сконча; оба они бише погребени у истој пећини крај Стефановог и Никодимовог гроба.

Житије Светог краља Олава (Улава) Норвешког

Свети краљ Олав (Харалдсон) Норвешки рођен је 995. године у породици малог краља од Вестфолда - Харалда Гренландера и мајке Осте Гудбрансдатир - и био је праунук првог норвешког краља Харалда Риђокосог (Лепокосог), првог ујединитеља Норвешке. По неким историјским подацима већ од дванаесте године узео је учешћа у викиншким освајачким и пљачкашким походима на остале делове Европе (Шведску и Данску), у којима је стекао прва ратничка искуства. Прекретница у животу Светог била је битка код Кантерберија (Енглеска), 1011-1012. године, у којој су викинзи провалили у храм и за време Литургије побили монахе који су се налазили на богослужењу. У храму је био и Свети владика Алтег (Ælfheah, 954-1012; Филлипс А. свящ. Святой Альфедж Кентерберийский, мученик и патриот. Электронная версия: http://www.pravoslavie.ru/put/29344.htm), исти онај архијереј који је извршио свето миропомазање Олава Тригвасона (а који је био један од чланова делегације коју је Свети кнез Владимир Руски послао у Константинопољ пре крштења Русије). Владику су касније викинзи убили, претходно тражећи од њега да откупи себе, што је он одбијао. Учешће у нападу на Кантербери и индиректно учешће у смрти Светог Алтега је нека врста прекретнице у судбини Светог Олава Харалдсона.

Свети мученици Макавеји

Пре но што почнемо повест о страдању светих мученика, чија су имена записана на земљи у "Књигама Макавејским", а на небу - у књигама вечног живота, умесно је у виду кратког предговора проговорити о ондашњој смутњи у Јерусалиму и о гоњењу на благочестиве Јевреје који се држаху закона Божјег. И једно и друго изазваше најпре лажни законоучитељи и властољубиви првосвештеници јерусалимски. Затим, по попуштењу разгневљеног Бога, ту смутњу и гоњење појачаше незнабожачки народи, који беху завладали Јудејцима, те се Свети Град зали крвљу и светиња Божја напуни мрзошћу.

Изношење Часног крста

Празник изношења Часног крста Господњег првога августа установљен је у Грчкој од цариградског патријарха Луке за владе цара Мануила, а у Русији - од митрополита кијевског Константина и епископа ростовског Нестора за владе великог кнеза Андреја Јурјевича. Овај празник би установљен са следећег разлога. Цару Мануилу и кнезу Андреју, који се нахођаху у међусобном миру и братској љубави, догоди се да у један исти дан крену у рат: Мануил из Цариграда на Сарацене, а Андреј из Ростова на Бугаре. Јер у то време велики кнез Андреј живљаше у Ростову, а Бугарима (= Волгари) се називаху незнабошци који живљаху на доњем току Волге, од чега и добише своје име Волгари. И Господ Бог дарова обојици потпуну победу над непријатељима: грчки цар победи Сарацене, а руски кнез победи Бугаре и покори их себи, начинивши их вазалима своје државе.

Преподобна Мати Ангелина Српска

Ова света и преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству, и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја.

У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита, кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на светој Ангелини видео прст Промисла Божјег, који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.