Сретење Господње

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму.

Од многих гријехова сваки од нас је блудни син

У недјељу Блудног сина, свету Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу служуо је јереј Никола Скопљак, који је у пригодној бесједи послије причешћа подсјетио на евангелску причу о једном родитељу чији млађи син пожеље да оде од оца и узме дио имања који му припада.

"А отац, иако је могао да сина задржи силом у дому своме није то учинио, него им је подијелио имање. А млађи син покупи свој дио и оде у свијет. Оде, како каже Јеванђеље, у далеку земљу и тамо поче живјети распусно, беспутно, неморално и потроши имање своје које је од оца добио. И када је настала глад и невоља у тој туђој и страној, далекој земљи, он се нашао у великој биједи, невољи. По оној народној Неста пара, неста пријатеља, он остаде и без друштва, и без пријатеља, и без новца. Тада се једно вријеме нашао уз неког човјека из те земље да би се прехранио, а овај га посла у поље да чува свиње. Какво понижење за тога младога човјека који је био син угледнога оца, који је сада дошао до такве биједе да мора да буде чувар свиња и опет гладан. Јер, вели се, да жељаше да се насити и оним рошчићима што су свиње из земље риле и јеле, али му ни то нико не даваше.

Пренос моштију Светог Јована Златоуста

Пошто прође тридесет година од престављења у јерменском граду Коману великог учитеља васељене, патријарха цариградског, Светог Јована Златоуста, пресвети Прокл, некадањи ученик Светог Златоуста, затим патријарх цариградски, празнујући годишњи празник његов у Великој Цркви цариградској, одржа говор у спомен свога духовног оца и наставника, достојно величајући Божјег угодника. 

Тада он рече:

Недеља о митару (царинику) и фарисеју

„Рече Господ причу ову: Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. 11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. 12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. 13. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме! 14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.“

Свети Атанасије Велики

Живо и бесмртно оличење врлина, које свакога може побудити на богоугодништво, – то је свети Атанасије Велики. Постојбина му беше славни град у Египту Александрија; родитељи му беху побожни хришћани, и живљаху по Богу. А какав је Атанасије имао бити доцније у животу, показао је у свом детињству, јер играјући се на морској обали са другом децом, својим вршњацима, он је радио оно што је видео у цркви: на детињи начин подражавао је свештенослужитеље Божје. Јер га деца, другови његови, поставише себи за епископа, а он неке од њих назначи за свештенике а неке за ђаконе; и онда му ови привођаху јелинску, незнабожачку децу, која још не беху крштена. И он их крштаваше морском водом, изговарајући над њима потребне речи свете тајне крштења, које је био чуо од свештеника у цркви. А говораше им и по једну поуку, како је то његов детињи разум умео и знао.