Свети Кипријан Кијевски

Свети Кипријан беше родом из града Трнова, у Бугарској, но васпитаник српски на Атону Бавио се нарочито превођењем и преписивањем књига богослужбених, а и сам је писао, пошто је био врло учен. Одликовао се светим животом, познавањем светоотачког мудрољубља и начитаношћу у свештеним књигама. Покровитељ му је био Филотеј патријарх Цариградски, који кад га упозна у Светој Гори, узе га к себи, и потом посла за митрополита у Кијев. Ревносно се подвизавао за своју паству молитвом, благовешћем, мудрим управљањем. Подигао храм у част триу великих јерараха: светог Василија Великог, светог Григорија Богослова и светог Јована Златоуста. Велике невоље и беде претрпео је као митрополит, но све је поднео благодушно, и својим плодотворним радом много користио Руској Цркви. У звању митрополитском провео близу тридесет година. Доживео дубоку старост. Пред смрт написао једну опроштајницу, која му је прочитана на гробу. Упокојио се 16 септембра 1406 године. Чудотворне мошти почивају му у Успенској цркви у Москви.

Света великомученица Јефимија

За незнабожног Диоклецијана Халкидоном управљаше антипат Приск, постављен од Диоклецијана. Желећи да приреди празник у част незнабожачког бога Ареја, коме у Халкидону беше посвећен храм и идол храму, Приск посла наређења у све околне градове и села, наређујући у име цара да сви житељи дођу у Халкидон на празник и да сваки према свом имовном стању принесе жртву Ареју. У својим наредбама Приск прећаше великим мукама онима који не послушају наређење и не дођу на празник који он беше одредио у девети дан по издавању наређења. И кад наступи одређени дан демонског празника, стече се у Халкидон огромно мноштво народа заједно са стоком, коју доведоше ради приношења на жртву. И настаде празнично светковање, и сви весело приношаху на жртву овце и волове, поклањајући се бездахном идолу, или, боље рећи, демону који обитаваше у њему.

Свети Јосиф Темишварски

Овај нови светитељ српског порекла родио се у Дубровнику 1568. године, од родитеља Јована и Екатерине, по презимену Фуско. На крштењу је добио име Јаков. Врло рано, после завршетка школе, отишао је у Свету Гору и тамо се замонашио у манастиру Пантократору, добивши име Јосиф. Затим је живео и подвизавао се у манастиру Ватопеду, па Хиландару Лаври, Ксиропотаму и најзад Кутлумушу, где је Свети Јосиф постао и игуман. Јосиф је био смирен монах, велики молитвеник, и још за живота се показао чудотварац. Ове и друге његове особине запазио је српски Пећки патријарх Гаврило I (1648-55. године) и изабрао Јосифа за митрополита Темишварског (1650. године) јер је Банат и Темишвар, у ово време турске владавине, био под јурисдикцијом Пећке Патријаршије.

Свети великомученик Никита

Када знамење победе, часни и животворни Крст Господњи би уздигнут високо над светом, онда притече под ово знамење имењак победе свети Никита. Јуче празновасмо Воздвижење светога Крста, ту непобедиву победу за свет, а сада празнујемо светог Никиту, чије само име значи победитељ. Овај добри војник Исуса Христа стаде под крстом као под заставом, да би војевао против непријатеља светога Крста, у част Распетога на њему. Неко војује за цара земаљског, неко за свој живот осујетну славу, неко за привремена богатства, а свети Никита војева за јединог Господа свог Исуса Христа који је Цар сваког створења и наша слава и наше непотрошљиво богатство. А где и на који начин овај војник војева за Христа, чујте.

Када се у време светог равноапостолног цара Константина Великог поче света вера ширити по целој васељени, тада и у Готској земљи, с оне стране реке Дунава засија света побожност као светлост у тами. У тој дакле земљи би рођен, крштен и васпитан свети Никита. Епископ готски Теофил који је учествовао на Првом Васељенском Сабору, исповедио догмате православне вере и потписао одлуке Сабора, он просвети Никиту светлошћу вере и крсти у име Оца и Сина и Светога Духа.

Архимандрит Георгије Капсанис: Крст Христов и његов значај у нашем животу

Часни крст као символ и знак Христа

Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста.

Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.