Најаве

Најава: Хиротонија aрхимандрита Исихија (Рогића) за Епископа мохачког, Викара Владике бачког

На редовном пролећном заседању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Исихија (Рогића), намесника Светоархангелског манастира у Ковиљу, за викара Епископа бачког, са титулом епископ мохачки.

Кратка биографија архимандрита Исихија (Рогића)

Архимандрит Исихије (Рогић) је рођен 3. новембра 1965. године у Москви, од оца Милутина и мајке Јелене Рогић. Живео је у Београду али је, услед очеве дипломатске службе, већи део детињства и младости провео у иностранству. Поред Москве, живео је у Пекингу у Кини, Рангуну у Бурми, Картуму у Судану и у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Основну и средњу школу је похађао на енглеском и на српском језику. Године 1985. завршио је Дизајнерску средњу школу у Београду и стекао звање ликовног техничара дизајна графике. У периоду од 1987. до 1991. године, студирао је психологију на Универзитету Дистрикта Колумбије у Вашингтону (САД), као и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је богословске науке на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године.

На самом почетку духовне и материјалне обнове манастира Ковиља, које је започео данашњи Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, отац Исихије се као искушеник придружио ковиљском братству 1991. године, да би у монашки лик био пострижен руком Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на празник Сретења Господњег 1995. године. У чин јерођакона је рукоположен од тадашњег Епископа јегарског и игумана ковиљског г. Порфирија, 18. јула 1999. године, а недељу дана касније рукоположен је у чин јеромонаха. Достојанством архимандрита одликован је 21. новембра 2014. године и, на предлог игумана и ковиљског братства, постављен је за намесника ковиљске обитељи.

Архимандрит Исихије говори енглески и руски језик.

Промоција зборника "Православље и рат"

У Атријуму Дома Војске Србије у петак 22. јуна у 14 сати биће промовисан зборник радова са предавања одржаних у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду под називом „Православље и рат“. Приређивач књиге је пуковник у пензији др Борислав Гроздић, а суиздавачи су Медија центар „Одбрана“ и  Институт.

У ауторизованим радовима презентованим у зборнику „Православље и рат“ о овој теми, са различитих аспеката, говорили су познаваоци тог питања: философи, богослови, социолози, историчари из Србије, Руске Федерације, Грчке и Румуније. Аутор циклуса предавања и приређивач зборника, проф. др Борислав Гроздић, доскорашњи је наставник Војне етике на Војној академији, а зборник је превасходно намењен снагама безбедности у земљи и посебно припадницима МО и ВС.

Проф. др Гроздић наводи у свом обраћању да српска традиција од Немањића до данас показује да православље баштини најдубље извориште, с једне стране борбеног морала а са друге најстроже забране нечовечног поступања у рату.
Васпостављањем верске службе у Војсци Србије намеће се реална потреба за штивом као што је објављени зборник.

Књигу ће на промоцији представити: пуковник Стевица С. Карапанџин, директор Медија центра "Одбрана", проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Јован Бабић и приређивач зборника проф. др Борислав Гроздић.

Професори Београдске богословије аутори емисија на ТВ Храм

Веронаука у кући: Петком у 20:02 на програму Телевизије "Храм". Реприза суботом у 9:30 часова. Аутор емисије Јован Лазаревић, професор Богословије Светог Саве.

Хришћански Траг: Петком у 21:02 на програму Телевизије "Храм". Реприза суботом у 10:45 часова. Аутор емисије ђакон Радомир Врућинић, професор Богословије Светог Саве.

Верске недоумице: Недељом у 20:00 на програму Телевизије "Храм". Реприза понедељком у 9:10 часова. Аутор емисије ђакон Немања Калем, професор Богословије Светог Саве у Београду.

Видовдански концерт: Србија се роди!

Православно спортско друштво Света Србија уприличује Видовдански концерт Србија се роди на Видовдан 28. јуна од 20 часова у Задужбини Илије М. Коларца, под покровитељством Скупштине града Београда и са Друштвом српских домаћина.